Odlomak jedne od 28 humoreski objevljenih u knjizi "FUMAR" Ive Cetinića Parona

 

KNJIŽICA

.......

- O, dobro jutro imenjače, ke nova?
- A evo, malo me iskrivilo. A što je vama?
- Oli ne znaš? - on će meni začuđeno.
- A ne, ne znan!
- Bome, operira san niki dan kilu u Dubrovniku.
- Je li? Nisan zna ... a kako van je?
- Dobro je već, samo mi je još teško hodit i moran se pazit. Ovu drugu setemanu će mi dignut punte, pa će mi bit lašnje.
I tako san s barbom Ivanun upa u debeli razgovor, a razgovarali smo o svemu i svačemu, a najviše o našin momentalnin bolestima.
U niko vrime otvoru se vrata ordinacije i začuje jaki ženski glas:
- "Tiše malo ... niste na peškariji!" - jidno upozori medicinska sestra i zatvori vrata za sobun.
- Ima ona pravo. - prošapće mi na uho barba Ivan, jer su se već svi u čekaoni stišali. Ovo je zatišje trajalo niko kratko vrime, a undar je opet postalo bučno ki i prin upozorenja medicinske sestre.
Dosadno mi je, pa opet hoću uspostavit bilo kakvi razgovor s barbun Ivanun.

- A barba Ive, jeste li vi brzo na redu?
- Evo, još su ova dvojica prid menun, pa san ja. - Reče on, podigne se sa katride i stane pipat po žepima. Nakun što je ispipa sve žepe po jaketi i gaćama, vidno se uozbilji i promrmja:
- Ma je li moguće, da mi je ostala doma?
- Ko? - pitan ga znatižejno, ne znajući o čemu se radi.
- Bome, zdravstvena knjižica. Evo, ni je nikud! - reče mi i ponovo počme s premetačinun svojih žepova.
Hti bi mu pomoć pa ga pitan:

- A da je niste stavili u koji unutrašnji žep od jakete di još niste pogledali?
- Ma ke, nisan! .. Majko moja što ću sad učinit? Ma da mi je bar kuća ode digod blizu, ali znaš ti di ja stojin? A jopet ne mogu trčat i da hoću. Ma da san se baren prin obada, nego baš sad kad me je za ulist, a cilo jutro ode čekan. Što ću sad bez knjižice? Neće me htit primit. Eno, na vratima piše: "Pacijente bez zdravstvene knjižice ne primamo."
I dokle je barba Ivan žali radi knjižice, ja san u svojoj glavi misli, kako da mu pomožin. I smisli san taku glupost da san se i sam poče smijat. Vidivši me kako se smijin, barba Ivan će meni pomalo uvriđen:
- Ti se smiješ, a meni je do muke.
- Ma koje muke barba Ive? Što se toliko sekirate za ništa?
- Kako za ništa? Sad iman ulist u likara, a niman knjižice.
- Ma umirite se, molin vas! Evo, posudit ću van ja moju knjižicu.
On me začas zapanjeno pogleda a undar me s nevjericun i nekin čudnin smješkun na licu zapita skoro šapaton:

- A oli se i to može?
- A zašto se ne bi moglo? Ja san niki dan u čovika posudi barku. A što je knjižica prima barci? Ono bokun prilomjene karte. Ne ćeš ti vridnosti!

.......

 


 

velaluka.info

 

www.velaluka.info

 


Vela Luka on Island of Korcula